Мешање реагенаса за везивање H2S за реакцију са међуфазним преносом
Сумпороводоник (H2S) је безбојан гас који се јавља у сировој нафти и природном гасу. H2S је отрован, корозиван, запаљив и експлозиван. Из нафте и гаса може се уклонити реагенсима за везивање, хидродесулфуризацијом, филтрацијом кроз активни угаљ или реакцијом са оксидом гвожђа. Ултразвучни реактори Hielscher потпомажу реакцију са међуфазним преносом уз реагенсе за везивање H2S.
Реагенси за уклањање сумпороводоника (H2S) из сирове нафте
Често коришћена метода за уклањање сумпороводоника је стриповање реагенсима за везивање, као што су једињења триазина. Хексахидро-1,3,5-трис(хидроксиетил)-s-триазин (познат и као MEA триазин или HHTT) је адитив на бази триазина. Ово једињење за везивање, растворљиво у води, реагује са H2S из околне нафтне фазе у свом граничном међуфазном слоју, при чему настају моноетаноламин (MEA) и дитиазин. То је реакција са међуфазним преносом и захтева софистицирано мешање са нафтном фазом. Без одговарајућег мешања, адитиви на бази триазина често се користе у количинама већим од потребних. Тај вишак и споредни производи реакције везивања сумпороводоника изазивају корозију и стварање наслага у опреми у наредним фазама процеса.
Више контакта захваљујући мањим капљицама
Ултразвучне мешалице Hielscher побољшавају кинетику реакције са међуфазним преносом у системима са фазама течност–течност. Ултразвучна кавитација ствара снажно хидрауличко смицање и разбија једињење за везивање у капљице субмикронских и нанометарских димензија. Ово смањење пречника капљица повећава контактну површину између реагенса за везивање и нафтне фазе и побољшава кинетику реакције. Применом ултразвука, запремински удео једињења за везивање може бити мањи, јер је код финијих емулзија потребна мања запремина да би се обезбедила иста контактна површина са нафтном фазом.
Више контакта захваљујући непосредној близини
Разбијањем једињења за везивање у мање капљице такође се добија више капљица по галону. Већи број капљица доводи до мањег растојања између појединачних капљица. Зато се већа количина нафте налази у непосредној близини капљице реагенса за везивање.
Ниска концентрација реагенса за везивање
Реагенси за везивање најчешће се дозирају према садржају H2S у нафти, израженом у ppm. То може значити додавање свега 1 литра једињења за везивање на 1000 литара нафте (1:1000). При тако ниском запреминском односу, исплативије је најпре припремити основни ток са вишим запреминским односом (нпр. 1:10). Тако се добијају мале капљице реагенса за везивање суспендоване у нафтној фази, која се затим у другој фази може разблажити до потребног коначног запреминског односа.
Капацитет ултразвучног реактора
| Запремина шарже | Проток | Препоручени уређаји |
|---|---|---|
| 5 до 200mL | 50 до 500mL/min | UP200Ht, UP400S |
| 0,1 до 2L | 0,25 до 2m3/hr | UIP1000hd, UIP2000hd |
| 0,4 до 10L | 1 до 8m3/hr | UIP4000 |
| n.a. | 4 до 30m3/hr | UIP16000 |
| n.a. | преко 30m3/hr | група уређаја UIP10000 или UIP16000 |
Синоними за хексахидро-1,3,5-трис(хидроксиетил)-s-триазин
eta75, actane, Trizin, KM 200, Roksol, grotanb, grotanbk, kalpurte, Cobate C, busan1060, MEA, HHTT
Ултразвучни процесор UIP4000hdT за емулговање реагенаса за везивање у проточној линији

